Post 8- Pricaj mi, pricaj, pricaj nesto lijepo..

Sunce izlazi, juni je hladniji od oktobra. Psihopate svuda su oko nas, gledaju te blijedo, smjese se..pjene nad nama.
Sunce zalazi, noci su gluve, tihe, glupe, retardirane, gol kurac kao i zivot. nema razlike svaki dan je isti, isti ton, ista pjesma, isti ljudi, ista mrznja koja raste i raste..
Od danas..hmm, nekoliko stvari nece biti iste..ja se vise necu truditi za par stvari, vaditi ljude iz problema, slusati pomenute probleme, jer na kraju oni ne slusaju moje..prijateljstvo je zajebana stvar..mora da bude uzajamna, zar ne? Ljudi su primitivni, glupi, srecni, ograniceni, male ih stvari cine srecnim, ali moj apetit za srecu je prevelik da bi se zasitio..jednostavno ti je dosta lafina, onih glupih lafina ne bitnih ljudi koje ti te lafine prodavaju kao muda za bubrege ( do sada ste se, ako citate ovo sranje, navikli na velik broj mojih spovki? ako niste, navicete se)..

U prevodu: Kupuje stvari koje ne trebamo, sa novcem koji nemamo, da odusevimo osobe koje ne volimo.
Borilacki klub.

Sve je toliko primitivno..te zvijezde, te vijesti, taj realitet koji je virtuelan, to da je svako dvolican, nema muda da kaze sta misli.
Sve nema znacaj, ljubav u bilo kome smislu (roditeljska ili musko-zenska, prijateljsta)...dodjes do momenta nema dalje..sam stojis, ruke su vezane okovima zelja...
Sunce izlazi, sunce zalazi dok trepnes, vezan si za mene, vezan za sebe, za onog gore...



Amelija..